Četiri i pol godine prije nego što sam se ja rodila rodio se moj brat Ivan. U jesen 1.12.2008. godine u najljepšem mjesecu u godini rodila se moja teta Božana.
Po želji moga tate dobila sam ime Ana. Moj brat Ivan je htio da se zovem Nikolina. Čim sam se rodila doktorica je rekla da sam jako lijepa beba. U bolnici nisam puno plakala, samo sam jela i spavala.
Kad sam došla kući isto sam samo jela, spavala i uopće nisam imala grčeve. Kada sam spavala nije mi smetao niti usisavač. Jako sam voljela Čokolino i mlijeko.
S godinu dana sam dobila i prvi zubić. Voljela sam jako bočicu i dudicu. Dudicu sam voljela do tri i pol godine dok mi brat nije rekao da to bacim jer je fuj i ja sam ga poslušala.
Nakon nekoliko godina sam bacila i bocu, uzela sam je iz police i jednostavno otišla do kante i bacila sam je i rekla : „Pa pa bočica“. A nakon toga sam se odlučila pohvaliti roditeljima.
Tekst: Ana Milić, 4.b
Uredio tekst: Ivor Milosavljević, 5.a
