Školski LiDraNo 2020.
Danas sam sanjala da sam na mojoj polici s knjigama našla štapić. Bio je ljubičast, a ljubičasta je moja najdraža boja. Kada sam ga uzela u ruku na mom se ramenu stvorila jedna zvijezda. Kad sam ju pokušala skinuti zasjala je.
Sreća što je zima pa nosim džemper. Sjela sam na krevet i razmišljala otkuda se ta zvijezda stvorila. U tom sam se trenutku sjetila da u ruci držim čarobni štapić. Čvrsto sam ga stisnula i zaželjela lizalicu.
Odjednom se u mom krilu stvorila lizalica. Došla sam do mame u kuhinju. Kada je shvatila da imam lizalicu u ruci rekla je: ”Ne jede se lizzzz”. U tom sam trenutku zamahnula štapićem i mama se zaledila. Uplašila sam se što će biti s mamom i počela plakati. U tom trenutku sam se probudila. Brzo sam došla do mame i rekla joj: ”Više nikad neću jesti lizalicu prije jela!” Mama se samo toplo nasmijala.
Veronika Ćatić
mentorica Gordana Ružić-Stanojević, dipl. učit. RN
Ema Radivojević
Prijateljstvo
Moja najbolja prijateljica je Lana. Ona ima devet godina. Ja sam Mare i imam devet i pol godina. Mi smo BFF broj dva. Lana i ja se svađamo zbog bezveznih razloga, pa se za pet minuta pomirimo. Ona me ponekad pita da se zajedno igramo „Bravelstars“, a ja odmah pristanem. Kad nam dosadi krenemo na neke druge igre.
Drago mi je što je Lana moja najbolja prijateljica. Mi smo stvorene jedna za drugu. Ona je zbilja odlična. Ponekad se malo pravi važna, ali svejedno, koga briga za to. Ona nema cijenu i svi bi bili sretni da je imaju za prijateljicu.
Mare Mitrović
Vjeverica i žir
Na jednom hrastu živjela je jedna vjeverica. Jednoga dana životinje su najavile da uskoro počinje zima. Vjeverica sva uspaničena počela je odmah tražiti hranu: Dok je sakupljala žireve, začula je jecanje.
Polako se počela približavati i shvatila je da žir plače. Vjeverica ga upita: „ Zašto plačeš?”, a žir odgovori: „ zato što sam ostao sam, a svi moji prijatelji već su ubrani”.
„Onda ću te ja ubrati!” – odvrati mu vjeverica.
„Hvala ti puno!”- odgovori žir.
Vjeverica mu je rekla kako ga neće pojesti već će ga čuvati u hladnim zimskim danima i da će zajedno živjeti. Odmah su se složili.
Tako su se vjeverica i žir zajedno družili u dupljici hrasta.
Dora Vodopija, 3.a
