Jednoga divnoga jutra probudila sam se i počela svoj uobičajeni dan. Oprala sam zube, obukla se, dala svome psu Charlieu jesti i otišla na posao. Radila sam kao astronautica u Nasi iako nikada nisam bila u svemiru. Moj je san bio da barem jedanput u životu idem u svemir i otkrijem sve mistično u njemu. Taj smo dan proučavali planet Mars jer su otkrili da na njemu ima vode. Šef nam je govorio o tome da će netko od nas sto i pedeset ići posjetiti Mars, ali nisam se previše uzbuđivala jer sam znala da to sigurno neću biti ja. Nakon osam sati rada vratila sam se kući s posla.
Kada sam došla kući, izvela sam Charliea u šetnju. Inače, Charlie nema jednu nogu. Evo pričice kako sam pronašla Charliea. Jednoga dana šetala sam parkom sve dok nisam čula neki zvuk. Zvučalo je kao cvilež psa, ali nisam znala odakle dolazi. Pokušavala sam ga naći, ali nisam mogla jer je bio mrak, a park je bio jako velik. I baš u tome trenutku, kada sam htjela odustati, pogledala sam u grmlje i vidjela psa kako uplašeno leži s krvavom nogom. Brzo sam ga uzela i odvela veterinaru. Kada smo došli, veterinar je rekao da će morati na operaciju i da je jako rizično. Nakon dva i pol sata, kada je operacija završila, veterinar je izašao iz operacijske sale i rekao mi da su mu morali odrezati nogu. I eto… tako sam pronašla Charliea.
Sljedećega jutra, čim sam došla na posao, svi su šuškali i čavrljali o tome tko će ići na Mars. Zaustavio me savjetnik moga šefa i rekao da dođem u njegov ured. Kada sam ušla u ured, u njemu su bili Jhon i Jerry. Oni su moji najbolji prijatelji i poznajem ih od djetinjstva. Šef je rekao da ima fantastičnu vijest za nas. Svima je srce lupalo sto na sat jer smo pretpostavljali o čemu se radi. Onda je napokon rekao da ćemo putovati na Mars! Putuje se sutra uvečer.
Na putu kući ja, Jhon i Jerry pričali smo o putovanju na Mars i o pripremama, ali sam se onda sjetila da Charlie ne može ići s nama. Počela sam paničariti jer nisam znala kod koga ću ga ostaviti, ali onda se Jhon javio i rekao da može ostati kod njegove obitelji.
Puno sam mu zahvalila i pojurila kući spremiti se za putovanje. Dok sam spremala robu, našla sam sliku svoje majke i oca. Oni su preminuli kada sam imala osam godina. Moj otac je bio astronaut i stradao je na putu u svemir. A majka je počinila samoubojstvo jer nije mogla bez njega. Od svoga oca dobila sam želju za putovanjem u svemir.
Ujutro, kada sam stigla u postaju, bilo je puno novinara i jedva smo se provukli kroz njih.
Ušli smo u raketu, a tamo su bila svemirska odijela. Obukli smo se i javili da smo spremni. Odbrojavanje je počelo: 10…9…8…7…6…5…4…3…2…1 – uzlijetanje! Sjeli smo u stolice, a Jhon je upravljao raketom, dok smo mu ja i Jerry govorili upute. Nakon tri sata Jhon je rekao da idemo malo odmoriti oči.
Ujutro, kada smo se probudili, pustili smo Jhona da malo odspava. Nije dugo spavao jer smo već stigli na Mars! Sletjeli smo i izašli van u odijelima. Sve je bilo puno ravnina, ali i narančastih brda. Kretali smo se sitnim koracima jer nas je bilo strah. Bio nam je cilj pronaći živa bića. Jerry je predložio da se razdvojimo, ali ja sam rekla da bismo se trebali držati zajedno.
Ugledali smo špilju i odlučili ući u nju. Bilo je vrlo mračno, pa smo uzeli svjetiljke. Iza jednoga velikog kamena opazili smo kako se nešto trese. Približili smo se i ugledali zeleno-smećkasto stvorenje. Rekli smo mu da mu nećemo ništa učiniti. Ono se okrenulo te smo mu vidjeli lice. Imalo je velike crne oči i mala usta. Poveli smo ga van i uslikali kako bismo imali dokaz da smo našli živa bića. Odjednom je počeo nešto raditi prstima i bilo nam je jasno da govori znakovni jezik! Jerry je prevodio i tako smo sve saznali…
Govorio je o tome da njih ima puno i da nisu opasni. Zatim nas je odveo do svoga naroda i nismo mogli vjerovati koliko ih ima. Odlučili smo ih zvati ”Blackeyes” jer su imali velike crne oči. A maloga ”Blackeyesa” nazvali smo Cutiepie jer je bio jako sladak. Uslikali smo cijeli narod, poslali slike šefu i otišli spavati.
Ujutro smo ponovno otišli kod naroda ”Blackeyes”. Ugledali smo samo Cutiepiea. Rekao nam je da je njegov narod otišao na drugi planet jer su ljudi saznali da žive na Marsu. Cutiepie se pozdravio s nama, pa je i on otišao. Bilo nam je jako žao jer smo ugrozili cijeli narod. Ušli smo u raketu i krenuli kući.
Odjednom smo čuli zvuk kao da netko gađa raketu! To su bili asteroidi i jedan nas je udario između motora. Jhon je rekao da ga trebamo maknuti, da bi se Jerry za to javio. Obukao je odijelo i izašao van. Polako se kretao prema motoru, ali kada je stigao, iza njega je bilo još sto asteroida koji su jurili prema raketi. Čuli smo vrisak! Bio je to Jerry. Asteroid ga je pogodio, no još je bio malo pri svijesti te je maknuo asteroid s motora. Raketa se pokrenula, ali za njega je bilo prekasno.
Kada smo sletjeli na Zemlju, izašli smo napolje i rekli svima tužnu vijest. Nismo rekli da su Marsovci otišli na drugi planet. Ja i Jhon smo otišli kući. On se veselio što će vidjeti svoju obitelj, a ja Charliea.
Svih ovih devet godina živjela sam sama sve dok me Jhonova obitelj nije pozvala kod njih. Ove je godine bilo puno sretnih, ali i tužnih trenutaka koje neću zaboraviti. A onoga dana, kada sam saznala da ću ići na Mars, ujedno sam spoznala da nikada ne znaš što ti život donosi.
Matea Nikolić, 7.b
